Сврха и смисао живота је робовање, клањање, обожавање, покорност, једном ријечју ибадет Аллаху џ.ш.

Свој живот уреди онако како ће Аллах бити задовољан. 
 
 
Нема љубави, пријатељовања са онима који се Аллаху и Посланику Његову супростављају  макар били најближи род попут оца, брата, сина или рођака.

Под овим се мисли да се не крше Аллахове границе и да се њима срчано не буде наклоњено ако они раде гријех па онда и ми будемо ко они и радимо гријех и погазимо своју вјеру. а нема сметње да им чинимо доброчинство ако нам се не супростављају нашој вјери макар били они невјерници. 
Аллах није задовољан да му се приликом обожавања придружи било ко, ни Мелек ни Посланик, нити било који човјек. Значи Нико. Само се Аллах може обожавати. 

Аллах нам је послао Посланика, (саллаллаху алејхи ве селлем)  и није нас препустио самоме себи а ми смо дужни да га слиједимо и да му се покоравамо па ћемо учи тако у Џеннет.

 

 Како се покоравати Аллаховом Посланику? Покоравамо се тако што слиједимо његову праксу (Суннет).


Најбољи и најљепши УЗОР за лијепо понашање је наш Аллахов Посланик Мухаммед (саллаллаху алејхи ве селлем).